Kroz istoriju, ljudi su se biološki razvijali u adaptivnom odgovoru na prirodno okruženje. Prema ’’The Practice of Biophilic Design’’ (Stephen Kellert, Elizabeth Calabrese) ljudsko telo, um i čula evoluirali su u biocentričnom svetu. Ideja koja stoji iza biofiličkog dizajna je da se prepozna ova inherentna ljudska sklonost ka prirodi i stvori izgrađeno okruženje sa prirodnim materijalima i uticajima.
Šta čini biofilički dizajn?
Mnogi smatraju biofilički dizajn kao prostor sa zelenim zidom, pristojnom dnevnom svetlošću i pogledom na prirodu. Iako biofilički dizajn sve navedeno uključuje, koncept je, zapravo, mnogo više od zelenog zida. Pre svega, biofilički dizajn zahteva ponovljenu i trajnu vezu sa prirodom. Zeleni zidovi na recepciji, biljke u saksiji u predvorju ili drvo u uglu ne znači da je dizajn biofilan. Biofilički dizajn nastoji da stvori dobro okruženje za fizičko i mentalno blagostanje ljudi, akcenat treba da bude na ukupnom prostoru, a ne na izolovanoj pojavi prirode. Nauka koja stoji iza ovoga je da ekosistem radi na višem nivou od zbira njegovih pojedinačnih delova i pozitivno utiče na zdravlje i performanse svih u njemu. Podstiče emocionalnu vezanost za mesta i okruženja, promoviše pozitivnu interakciju između ljudi i prirode kako bi se proširio osećaj međusobne povezanosti.
Biofilički dizajn enterijera koristi podsticaje za izazivanje osećaja pozitivnosti i borbu protiv mentalnih blokada i fizičkih stresova, a koje kod ljudi izaziva neprirodno okruženje. Dobar biofilički dizajn koristi kombinaciju direktnih elemenata prirode kao što su svetlost, biljke i voda, i indirektnih elemenata putem prirodnih materijala, boja, slika i drugih elemenata koji čine doživljaj prostora i prirode.
Naše sadašnje okruženje, betonsko okruženje sa visokim zgradama i neporoznim površinama, preovlađuje samo nedavno od ljudskog postojanja. Više od 99,8% vremena ljudi su preživljavali, napredovali i postojali sa prirodom. Od skloništa do hrane, kretanja, zavisili smo od prirode koja je razvila složene veze između nas i prirodnih sistema. Odjednom, ljudi su sada izloženi „betonskoj džungli“ umesto prirodnoj, što se baš ne uklapa sa evolucionog stanovišta. Biofilički dizajn prepoznaje potrebu da priroda u našem modernom izgrađenom okruženju popuni prazninu „prirodnog staništa“ čiji su ljudi oduvek bili deo.
Ključ za biofilički dizajn je da se smanji (ili potpuno eliminiše) nepovezanost između ljudi i prirode u izgrađenom okruženju. Da bismo to postigli, potrebno nam je više od zelenog zida. Potrebno je da napravimo unutrašnji ekosistem sa obiljem prirodnog svetla, dobrom ventilacijom, prirodnim bojama i materijalima, prirodnim pogledima i zelenilom u obliku biljaka, drveća, vertikalnog zelenila.
10 KLJUČNIH PRINCIPA BIOFILIČKOG DIZAJNA
1. VIZUELNA POVEZANOST SA PRIRODOM
Najpopularniji način stvaranja vizuelne veze sa prirodom je korišćenje zelenih zidova sa mešavinom lišća i mahovine kako bi se u okruženje doneo prirodni osećaj dobrodošlice. Lakši način da unesete zelenilo u zatvorene prostore je pomoću saksijskih biljaka, sukulenata i terarijuma, postavljanje Koi akvarijuma u zajedničkom prostoru.
2. AUDITIVNI ELEMENTI
Auditivni elementi nude konekciju za nevizuelnu vezu sa prirodom. To uključuje prirodne zvukove koji omogućavaju proces lečenja i psihološke obnove, kao i stvaranje ambijenta opuštanja. Umirujući zvuci vode koja teče i cvrkut ptica imaju umirujući efekat na ljude i mogu poboljšati kognitivne performanse. Ovakvi prostori se osećaju sveže, dobro izbalansirano i podsećaju na boravak na otvorenom.
3. MIRISNI ELEMENTI
Ljudi uživaju u prirodnim mirisima kao što su mirisi kiše, cveća, trave, koji mogu izazvati snažna sećanja. Uključivanje mirisa u dizajn enterijera u vidu biljaka, esencijalnih ulja i voćnih esencija može imati zaista energičan i umirujući efekat.
4. NERITMIČKI STIMULANSI
Odonse se na povetarac, šuštanje biljnog sveta, vodu koja teče, a poznato je da pozitivno utiču na sistolni krvni pritisak, na otkucaje srca i aktivnost simpatičkog nervnog sistema. Ovi stimulansi se mogu replicirati u izgrađenim okruženjima u vidu tkanina ili tekstilnih skrinova koji se pokreću ili sijaju u odnosu na svetlost ili povetarac, stvarajući prirodne zvukove.
5. PRISUSTVO VODE
Poznato je da voda ima umirujući efekat na ljude i da ima sposobnost da poboljša raspoloženje i podigne samopoštovanje. Voda u obliku akvarijuma, fontana, vodenih zidova, pa čak i umetničkih dela koja prikazuju vodu može imati umirujući efekat na životnu sredinu.
6. VARIJABILNOST PROTOKA VAZDUHA I TERMIČKA VARIJABILNOST
Varijabilnost toplote i protoka vazduha se odnosi na suptilne promene temperature vazduha, vlažnosti, protoka vazduha i površinskih temperatura koje oponašaju prirodno okruženje. Poznato je da ovi indikatori promovišu udobnost, blagostanje, koncentraciju i ukupnu produktivnost pojedinaca na radnom mestu. Izgrađeno okruženje sa dobrom varijabilnošću toplote i protoka vazduha deluje osvežavajuće, aktivno i energično, a može se simulirati u zatvorenom prostoru kroz HVAC, kontrolu sistema, performanse prozora.
7. VARIJABILNOST SVETLA
Varijabilnost svetlosti izlaže izgrađena okruženja promenljivim intenzitetima svetlosti i senkama koje se menjaju tokom dana kako bi se simuliralo prirodno okruženje. Ovo ne samo da pomaže u povećanju vizuelnog komfora, već i poboljšava funkcionisanje cirkadijalnog sistema. Svetlost se oduvek koristila za stvaranje idealnog raspoloženja. Prostor sa dinamičnim svetlosnim uslovima prenosi vreme i kretanje što, zauzvrat, čini ljude opuštenim. Promenljivost svetlosti se može simulirati u izgrađenim okruženjima uz pomoć strategija distribucije svetlosti, akcentnog osvetljenja i performansi prozora koji čuvaju dnevnu svetlost.
8. PATINA VREMENA
Promena je jedina konstanta kada je priroda u pitanju. Ljudi pozitivno reaguju na dinamičke promene kao što su rast i starenje i povezanost patine tokom vremena. Patina vremena se može simulirati u izgrađenim okruženjima uvođenjem materijala koji prirodno stare, vremenskih uslova, osećaja protoka vremena i drugih dizajnerskih strategija.
9. PERSPEKTIVA I UTOČIŠTE
Ljudi su evoluirali kroz odgovor na komplementarne prednosti perspektive i utočišta. Perspektiva se odnosi na neograničen pogled na daljinu, dok se utočište odnosi na povlačenje iz uslova okoline i pruža prostor za sigurnost. Ova stanja su povezana sa smanjenim stresom, dosadom i umorom i poboljšavaju osećaj udobnosti i percepcije sigurnosti. Oni se mogu postići uz pomoć strategija dizajna kao što su pogledi ka spolja, korišćenjem transparentnih materijala koji obezbeđuju vizuelne veze između spoljašnjih i unutrašnjih prostora.
10. KULTURNA I EKOLOŠKA VEZANOST ZA MESTO
Ovaj koncept se odnosi na prirodne materijale i elemente koji podržavaju lokalnu ekologiju i stvaraju poseban osećaj mesta. Dizajn koji je kulturno relevantan promoviše vezu sa mestom i stvara poseban ljudski identitet. Ekološke veze, s druge strane, podstiču emocionalnu vezanost za mesto i poznato je da poboljšavaju kreativne performanse i osećaj udobnosti kod ljudi. Ove veze motivišu ljude da očuvaju i održavaju i prirodnu i izgrađenu sredinu. Prostor sa kulturnim i ekološkim vezama izgleda bogat i autentičan i može se primeniti u izgrađenim okruženjima koristeći prirodne građevinske materijale kao što su koža, glina, drvo, kamen i prirodne palete boja.
Biofilički dizajn stavlja akcenat na vezu sa prirodom. Iako se nauka koja stoji iza biofiličkog dizajna još uvek pojavljuje, jasno je da ove strategije, kada se primene u izgrađenom okruženju, efikasno rade u stvaranju zdravog, produktivnog i kreativnog prostora.
